U centru grada (Knez Mihailovoj ulici) ubeležene su koordinate Beograda: 44°49’14” severne geografske širine, 20°27’44” istočne geografske dužine i 116,75 m nadmorske visine.
Okolinu Beograda čine dve različite prirodne celine: Panonska nizija na severu i Šumadija na jugu, a u okolini grada su i planine Kosmaj (628 m) i Avala (511 m). Dužina rečnih obala Beograda je 200 km, sa 16 rečnih ostrva, od kojih su najveća Ada ciganlija i Veliko ratno ostrvo.
Beograd ima umerenu kontinentalnu klimu.
Proleće je kratko i kišovito, a leto naglo dolazi. Najtopliji meseci su juli (21,7 °C) i avgust (21,3 °C). Na Beograd i okolinu godišnje padne prosečno 685 mm kiše.
Jesen je duža od proleća, sa dugim sunčanim i toplim periodima. Dve nedelje zakasnelog leta u oktobru, u kojima Beograđani posebno uživaju, zovu se miholjsko leto. Zime nisu preterano oštre. U proseku, tokom zime 21 dan beleži temperaturu ispod nule. Januar je najhladniji mesec, sa prosečnom temperaturom 0,4 °C, a kišobrani su najviše u upotrebi u maju i junu. Sunčeve svetlosti ima najviše u julu i avgustu, oko 10 sati dnevno, dok su decembar i januar poznati kao najoblačniji. U Beogradu, u proseku, snega ima 27 dana godišnje. Košava, snažan jugoistočni i istočni hladan vetar u Beograd donosi hladno i suvo vreme, prava je klimatska atrakcija Beograda. U jesen i zimu, košava redovno provetrava Beograđane. Ume da duva brzinom od 130 km/h.
Izvor: www.aboutbelgrade.com